Više od pola plate za osnove životne namirnice

BEOGRAD - Prosečno tročlano domaćinstvo u Srbiji troši oko 56 odsto prihoda na pokriće osnovnih životnih troškova - hrane, stanovanja i komunalija, što ukazuje na visok stepen siromaštva u zemlji, ocenio je danas ekonomista Saša Đogović.

On je, na konferenciji za novinare Instituta za tržišna istraživanja (IZIT), rekao da je samo na hranu i bezalkoholna pića u trećem kvartalu prošle godine odlazilo 41,1 odsto primanja. To je znatno iznad proseka u razvijenim zemljama Evropske unije, u kojima prosečna domaćinstva na te proizvode izdvajaju mesečno oko 15 procenata primanja.

Po ovome parametru, Srbija je slabija i od Bugarske u kojoj je prosečno domaćinstvo na potrebe ishrane usmeravalo 34,7 odsto mesečnih primanja, dodao je Đogović.

On je ukazao da prosečno tročlano domaćinstvo u Srbiji više izdvaja za alkoholna pića i duvan (4,5 odsto primanja), nego za zdravstvo (4,4 odsto) ili obrazovanje (svega 0,7 odsto zarade).

"Zdravstvo i školstvo su dva stuba jedne nacije i od stepena razvijenosti i stabilnosti ovih stubova zavisi dalja perspektiva, ne samo ekonomskog, nego ukupnog razvoja društva", naglasio je Đogović.

Prema njegovim rečima, zemlja sa slabim zdravstvenim i edukativnim performansama stanovništva ne može da računa na održiv privredni i celokupni razvoj jer nema sopstvene zdrave ljudske resurse ili su oni veoma malobrojni.

U takvim zemljama, među kojima je i Srbija, moralne vrednosti su na dnu vrednosnih parametra, dok su na vrhu lestvice prioriteta politikanstvo i osrednjost, protkani odsustvom odgovornosti, smatra Đogović.

Teško održiva projektovana stopa inflacije

"U Srbiji će u ovoj godini biti teško održiva gornja projektovana stopa inflacije od šest odsto", dodao je Đogović, uz ocenu da će biti viša minimum za dva procenta.

"Sada je nezahvalno davati prognoze ali tendencije su takve da bi stopa inflacije mogla da bude premašena i iznosi minimalno osam odsto, što će dodatno umanjiti i onako nizak kredibilitet kreatora ekonomske politike", kazao je Đogović Tanjugu.

On je objasnio da je većina preduzetnika svoju cenovnu politiku definisala sa projekcijom inflacije za dva procenta više nego što je to zvanična projekcija, po kojoj je gornja granica inflacije u Srbiji šest procenata.

Narodna banka Srbije za 2011. godinu projektovala je stopu inflacije od 4,5 odsto, plus- minus 1,5 odsto.

Đogović je istakao da će problem inflacije u Srbiji u 2011. godini biti dodatno pojačan, posebno u prvom polugođu zbog rasta cena, kako je rekao, na osnovu depresijacije deviznog kursa, rasta cena proizvoda i usluga pod ingerencijom države, kao i zbog akcizne politike.

"Uz to i kretanja na svetskom tržištu energenata, kao i na svetskom tržištu poljoprivrednih proizvoda i drugih sirovina, metala i nemetala ne idu na ruku jenjavanja inflacionih tokova, već daljem rasplamsavanju", upozorio je on.

Đogović je kazao da će nelikvidnost srpske privrede biti produbljena tokom 2011, zbog problema u finansiranju poslovanja jer su, kako je istakao, krediti skupi a mogu biti i skuplji jer se očekuje povećavanje referentne kamatne stope.

Prema njegovim rečima, problem je i izmirivanja preuzetih kredita preduzeća prema poslovnim bankama i države prema međunarodnim finansijskim kreditorima.

Đogović je dodao da će se tokom godine, ukoliko bude prodat "Telekom", ovi problemi malo "zabašuriti" jer se može očekivati da će deo sredstava otići na izmirivanje kreditnih obaveza države.

Direktor Instituta za tržišna istraživanja Miloje Kanjevac rekao je da su velika zaduženost, pad proizvodnje, trgovine i poslovanja i velika nezaposlenost glavni problemi sa kojima je suočena srpska ekonomija.

On je rekao da je u Srbiji oko milion nezaposlenih, dok je povećan samo broj državnih činovnika. Kanjevac smatra da u Srbiji ima tri puta više državnih službenika nego što nam treba.

(RTV)